Više od 20 odsto ispitanika u Srbiji imaju antitela na koronu, to nije isto što i 1,4 miliona imunih!

 

Iz Instituta za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu objasnili razliku između kolektivnog imuniteta i seropozitivnosti * Zaključci studije su da raste broj ljudi koji su bili u kontaktu sa virusom

Druga studija seropozitivnosti koju je sproveo studijski tim Instituta za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu u saradnji sa Institutom INEP, Institutom "Batut" i mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje pokazuje da 20,7 odsto ispitanih u Srbiji ima antitela na novi korona virus. To ne znači da je reč od oko 1,4 miliona stanovnika zemlje, rekla nam je rukovodilac studije i upravnik Instituta prof. dr Tatjana Pekmezović. Prema njenim rečima, odziv je bio mali, tek 17 odsto od uzorka, a studijom je trebalo da bude obuhvaćeno 7.000 domaćinstava i 17.000 stanovnika.

- Ne možemo da napravimo ekstrapolaciju da 20 odsto populacije ima imunitet zato što je odziv ispitanika bio svega 17 odsto. Možda su pristali na učešće u studiji oni koji su najugroženiji, možda su to oni koji su imali rizične kontakte itd... Da se odazvalo 100 odsto građana na testiranje, ta ekstrapolacija bi bila daleko verovatnija. Ovako ona nije sigurna - rekla je u razgovoru za Telegraf.rs dodajući da studija jeste orijentir, te da može da znači da će neko vreme tih 20 odsto ljudi i biti zaštićeni, ali da se ne zna koliko dugo.

Zatim nam je kazala da treba uzeti u obzir i to da postoje ljudi koji su preležali infekciju sa tipičnom kliničkom slikom, a nemaju antitela. Podsećajući na slučajeve reinfekcije i, ističući da je reč o značajnom broju ljudi, kazala je i da se pojmovi kolektivnog imuniteta i seropozitivnosti ne mogu izjednačiti.

- Niko na svetu ne zna šta sve čini kolektivni imunitet, još uvek. A seropozitivnost znači da možemo da utvrdimo da li je neko bio u kontaktu sa virusom i da li neko ima anitela i u kojoj količni. Ovo nije bila studija kolektivnog imuniteta, već seropozitivnosti - rekla je dalje navodeći da se na osnovu studije može zaključiti samo kolika je seropozitivnost u populaciji u trenutku ispitivanja, ta da se vidi da je taj broj ogroman i da iz talasa u talas raste.
Navodi dalje da to ne može značiti ni da se na osnovu tih ispitivanja može zaključiti kada će doći kraj epidemije ili preračunati koliko ljudi treba da primi vakcinu. Navodi da je preporuka Američkog centra za kontrolu bolesti da vakcinu treba da prime svi - i oni koji su preležali infekciju i oni koji nisu, kao i da osobe koje su preležale Kovid-19 mogu imati samo korist od vakcinacije protiv ove bolesti.

Navodi i da su razlozi za neučestvovanje u studiji bili brojni, te da neki nisu želeli, da neki drugi nisu imali poverenja, da su neki odbijali učešće zbog svojih ličnih ubeđenja, kao i da je ovo bila druga studija, koja je trajala od kraja jula do sredine oktobra. Prva je trajala od početka maja do kraja juna i pokazala je da je 6,4 odsto ispitanika imalo antitela na koronu. Ipak, rezultati se ne mogu zbirno predstaviti.

- To samo govori da je obim infekcije u drugom talasu bio daleko veći nego u prvom. Mi smo u zaključcima studije naveli da bi bilo dobro da retestiramo te ispitanike koje smo uključili i u prvu i u drugu studiju da bismo pratili dinamiku njihovih antitela, međutim, još uvek nismo dobili saglasnost ni od koga da bi u tome mogao da nam finansijski pomogne.

Isto tako, neophodno je posle svakog talasa napraviti novu studiju. To su pravila dobre epidemiološke prakse, da se vidi kolika proporcija populacije je stekla imunitet nakon jednog velikog talasa. Mi smo to naveli u zaključcima izveštaja koji smo poslali Vladi Srbije posle druge studije i Ministarstvu zdravlja i nemamo signale o zainteresovanosti za dalji nastavak istraživanja - kazala je.

"Kolektivni imunitet nepoznanica, izostala komunikacija"

U vezi sa kolektivnim imunitetom koji je postao predmet interesovanja i građana koji očekuju dostizanje 60 ili 70 odsto prokuženosti populacije, sabiraju broj aktivnih slučajeva, množe sa deset za koliko se ranije spominjalo da je stvarni broj ukupno zaraženih veći, sve to čime bi se garantovala pobeda nad zarazom, kaže da je reč o čitavoj oblasti u epidemiologiji koja zavisi od mnoštva faktora i da "običan čovek" treba samo da bude ohrabren argumentima da striktno poštuje propisane preventivne mere uključujući i vakcinaciju.

Komunikacija sa populacijom je, kaže, ključna stvar u menadžmentu epidemijom, koja u našoj zemlji nije bila sasvim adekvatna. U vezi sa nepoverenjem koje je pokazala studija percepcije rizika, navodeći podatak od 40 odsto ispitanika koji se ne plaše virusa, ocenila je da u borbi protiv kovida 19 nedostaje komunikaciona strategija. To je zaključak studije koju je takođe sproveo Institut za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu u saradnji sa Ekonomskim institutom i Američkom privrednom komorom u Srbiji.

- Mora da se siđe u populaciju i da se iznesu činjenice na način razumljiv prosečnom čoveku. Gledajući prihvatanje mera u drugim zemljama, ono je u direktnoj korelaciji sa poverenjem građana. Da biste stekli to poverenje, vi morate da komunicirate sa populacijom. Morate da pratite percepciju rizika od bolesti u populaciji, stavove o vakcinaciji, morate da otkrijete izvore dizinformisanja. To se sve radi kroz istraživačke studije. Mi to nemamo - rekla je Pekmezović ujedno reagujući na izjave o tome da 90 odsto građana poštuje mere: - Ja nisam nigde pročitala da je to rezultat neke sprovedene studije, to je slobodna procena.

Dalje je kazala da je studija percepcije rizika pokazala na primeru Beograda da 70 odsto građana nosi maske i poštuje distancu.

"Sve oči uprte u vakcinu"

Sve su oči, kaže, uprte u vakcinaciju. Stav Instituta za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu jeste da se treba vakcinisati, ali da je neophodno pratiti efekte imunizacije u populaciji na metodološki najispravniji način. Tim u kome je sledi preporuke najznačajnijih svetskih institucija.

Uprkos sojevima, mutiranju i promenama stavova stručnjaka o virusu o kojima je i javnost obaveštavana od početka epidemije, ističe da je i ta priča izvan predznanja prosečnog građanina, da sticanje imuniteta na korona virus nije bazirano samo na antitelima, ali i da efekti i bezbednost vakcine treba da se prate.

- Mi kao naučni institut stojimo na tom stanovištu da je neophodno da ozbiljni istraživači prate i željene i neželjene efekte imunizacije u našoj populaciji, to ne može rutinski da se radi. To mora striktno da se prati, da se odabere grupa istraživača koja će raditi samo to - ističe naučni struke.

Kaže i da neželjeni efekti postoje kod svake vakcine, da je reč najčešće o lokalnim efektima, ali da se efekti u populaciji još uvek ne znaju, jer nijedna zemlja još nema dovoljno iskustva sa masovnom imunizacijom. Napominje da u zemljama koje u tome prednjače postoje institucije koje se time bave, a da Srbija, kao mala zemlja, treba da prati takve trendove.