Dr Tatjana Radosavljević objasnila OPASNOST KUĆNOG LEČENJA od korona virusa, a da li spas leži U OVOJ METODI!!!

 

Ne kupujte boce s kiseonikom. To je lek i registrovan je za završne faze kod pacijenata obolelih od opstruktivne bolesti pluća, fibroze pluća i plućne hipertenzije, poručuje taj pulmolog

Prim. dr Tatjana Radosavljević, pulmolog i pneumoftiziolog, prva je počela da radi takozvanu telemedicinu tokom ovog trećeg, najcrnjeg talasa koronavirusa u Srbiji. Ona u svojoj struci radi već 36 godina, a takvih specijalista je danas malo. Trenutno su najtraženiji tokom pandemije koronavirusa svuda u svetu, ali i kod nas.

Zbog katastrofalne epidemiološke situacije u Srbiji, kada nije u mogućnosti fizički da prima svoje pacijente, ona je, u intervjuu za “24sedam”, čiji smo prvi deo objavili juče, objasnila kako im pomaže da prebole kovid i, što je najvažnije, ostanu psihički zdravi, a sada govori o opasnostima koje vrebaju na lečenju kod kuće.

– Ljudi su počeli da kupuju pulsne oksimetre i da kontrolišu nivo kiseonika u krvi. To nije jednostavno. Prst mora da bude suv, topao, opušten i da žene nemaju na nokotu lak. Često dugo drže prst u aparatu, pa onda dobijaju različite rezultate. Prestrave se, jer kada je nivo kiseonika u krvi snižen do određene granice, tada se ide na respirator. Jedna pacijentkinja mi je skoro rekla: “Imam saturaciju čas 96, čas 91.“ Rekla sam joj da nikako ne može da bude takav rezultat. Ako je saturacija niska, onda se ne penje.

Usred ove histerije zbog koronavirusa pacijenti su masovno počeli da kupuju i iznajmljuju aparate i boce za kiseonik da bi se sami lečili kod kuće.

– To nikako ne sme da se radi! Kiseonik se daje isključivo u bolnicama. To je lek, i registrovan je za završne faze kod pacijenata obolelih od opstruktivne bolesti pluća, fibroze pluća i plućne hipertenzije. Moraju da se daju jako visoke doze tog gasa. Ne samo na osnovu saturacije, već i gasnih analiza iz arterijske krvi. Moj savet je da se sami tako ne leče. Nedostatak vazduha, koji oni osećaju, možda potiče od srca. Sa druge strane, na tržištu u Srbiji su sve polovni aparati za kiseonik. Pitanje je koliko su ispravni. Ljudi kupuju dve boce sa kiseonikom i prave aparate, koji se uključe u struju i koji zahtevaju vodu… Ništa se ne dobija samolečenjem kiseonikom. A sa druge strane, može da se napravi problem u organizmu. Da dođe do sušenja usta, ali i mnogo ozbiljnijeg problema – da počne da se stvara sekret u plućima.

Radite 36 godina. Da li ste ikada videli bolest kao što je kovid 19?

– Ne. Podsećam da sam bila mlad doktor kada se pojavio HIV, 1985. godine. Ta bolest nas je veoma plašila, ali je bila vezana za određene grupe ljudi. To je bilo potpuno drugačije. Ovako nešto zaista nikada nisam videla. Videla sam razne vrste tuberkuloza, imali smo otkazivanje pluća posle gripa, razne sepse, embolije pluća…

Šta mislite o koronavirusu?

– Virus je sistemski. To znači da ne napada samo respiratorne organe, već čitav organizam. Tu osobinu imaju svi virusi iz porodice korona. Sa druge strabe, SARS-CoV-2 mnogo “voli” respiratorni sistem. Ne može da ga zaobiđe. Čak i najlakši oblici kovida prolaze kroz pluća i ostavljaju određene promene na tim organima. Kažem pacijentima da za šest do osam meseci naprave skener pluća zbog mogućih posledica, koje kovid može da ostavi u vidu ožiljaka i smanjenja njihove funkcije.

Svedoci smo toga da se sada mnogi ljudi leče kod kuće, a koji imaju upale pluća izazvane koronavirusom.

– To je zato što nema mesta u bolnicama. Prema protkolu, takvi pacijenti trebalo bi da se hospitalizuju.

 Dosad je poznato da koronavirus ostavlja i neurološke probleme.

– Jeste. To su takozvane mentalne magle, situacije kada ne zanju kuda su pošli, zaboravljaju stvari i slično, što se dešava tokom “long kovida”. U prevodu, ljudi su imali i preboleli koronavirus. Ali dugo se oporavljaju. Njihovo stanje počne da se poboljšava, ali se pogorša ponovo. To je zato što su čestice virusa ostale u tankom crevu i odatle dovode do reakcije ćelija imunog sistema organizma, koje ne razlikuju sopstvene ćelije od virusnih. Zato su neophodni probiotici. Još o kovidu učimo u hodu.

 Upravo. Za devet meseci, koliko se u Srbiji leči kovid, promenili smo 10 protokola lečenja te bolesti.

– Da. Za to vreme, mnogi lekovi su se peli na sam vrh liste, pa nepravedno padali dole. Moje mišljenje je da se pogrešilo u vezi sa skidanjem “hlorokina” iz protokola lečenja. Jer ne možemo znati da li nešto deluje ako ga ne dajemo malo duže vremena. Sa druge strane, obdukcije su jako bitne za razumevanje same bolesti, a one se skoro i ne rade. Mislim da u čitavom svetu vlada blagi haos u vezi s tim šta i kako davati od terapije za kovid. Kod nas se nedeljama daju antibiotici, a znamo da se tako izaziva otpornost bakterija na njih. U bolnicama se pacijentima daju i antivirusni lekovi. Mnogo se očekivalo od krvne plazme ljudi koji su preboleli kovid,  ali ni to nije toliko moguće da se primenjuje koliko se mislilo da će moći. Ipak, virus je nov. Situacija je baš kao što je bila kada se pojavila kuga ili španska groznica 1918. godine.

Mnogi stručnjaci tvrde da je kovid izmenio poglede na lečenje i medicinu uopšte.

-Kovid je jedna od retkih bolesti koja utiče na endotel, tkivo svih krvnih sudova u telu. Remeti koagulacju krvi. To nijedan virus ne radi, i to je veoma opasno. Istovremeno, retko koji virus se, čak i respiratorni, uvek spusti u pluća, kao što to radi koronavirus. Retko je i kod gripa, a retke su i virusne upale pluća.

Šta je onda sigurno? Šta se zna?

– Jedino što je sigurno je nošenje maske, držanje distance, pranje ruku i higijena.

Šta se zna o imunitetu koji ostavlja koronavirus?

– Moje mišljenje  je da se odbrana od virusa odvija na nivou ćelija. Odnosno, bazirana je na ćelijama pamćenja i takozvanim ubicama, koje spadaju u imunološki odgovor. Čini mi se da će imunitet trajati mnogo duže od, dosad pominjanih dva, tri ili šest meseci.

Koliko će ovaj talas da traje?

– Ne znam. Svaka infekcija ima svoj tok. Krene, dostigne pik, pa se spusti. U prvom talasu u Kini trajao je dva i po meseca. Takođe, ne mislim da se klinička slika obolelih promenila. Sada je puno obolelih, pa proporcionalno imamo više teških kliničkih slika. Ja ne vidim kraj ovome u bliskoj budućnosti.